U Srbiji nista novo: Partizan potvrdjuje sportsku dominaciju, kvalitet je sve slabiji a pojedinci se slade neuspehu komsinice.
I sad smo negde na pola, ceka nas hladna zima pre pocetka prolecnog raspleta sa jasnim epilogom: Opet cemo biti nesrecni i tuzni, opet cemo kukati kako talenti napustaju zemlju, opet cemo se baviti retorikom iako nam slabo ide...
Dva domaca branda rakija (kosarka) i ajvar (vaterpolo) ce nas malo obradovati i Srpski cemo se nasladiti mazajuci na hleb jedan i ispijajuci drugi da nam pomuti um od surove realnosti.
To najbolje umemo da radimo, uzivamo u onome sto nam je ostalo ne razmisljajuci o onome sto smo izgubili.
Danas kao veliki Grobar se sladim rezultatima svoje ekipe u svakom segmentu a u isto vreme se preispitujem da li je to zbog toga sto previse konzumiram dva domaca branda odbijajuci da prihvatim da je to bezanje od stvarnosti. Prvi brand smo evidentno ispustili iz ruku jer fabrika koja je pravila najbolju sljivu danas sluzi da ugosti Samanthu Fox, a izgleda da jedina dva grada gde ne uspeva paprika prave najbolji Ajvar – Bg i NS.
Sipao sam sebi jednu pravu Cacanku i popio je. Stara je 35 godina, mat crna od suvih sljiva koje su deo bureta i pitam se da li ce se ponovo pojaviti neki biser u mojoj casi kao sto je to bio Zeljko Obradovic svojevremeno?
Mislim da nece i da mnoge boli uvo.
Optereceni smo da budemo deo Evropske sile a ponuda nam je sve slabija.
Pravimo raznorazna cuda i to nas drzi u konstantnoj neizvesnosti ali dokle? Imamo samo jednu etiketu koja moze ravnopravno da bude na rafovima evropskih marketa i da dva najveca branda u svetu (Barsa i Real) vole da se nadmecu s njim – Partizan
Mozda me vise od svega brine da stariji koji su pravili najbolji kvalitet polako odlaze na drugi svet i u nasledje ostavljaju znanje ali ne i adekvatne naslednike.
Tepic, Tripkovic i Velickovic su poslednji otisli da predstavljaju zemlju – smtarali smo ih novim Bodirogom, Danilovicem, treci je igrac za sebe, dolaze iz tri Srpska sportska centra a za Evropsku kosarku oni su niko i nista! Ima tome vec tri godine a jel moze neko da nabroji sva tri tima gde igraju???
Filipovic nas drzi u zivotu! Pokazuje da je Kurtovska paprika i dalje najbolja za Ajvar ali posle proslogodisnjeg uspeha Partizana ove godine bazen ima hladniju vodu pa je ponavljanje uspeha misaona imenica.
Zasto je tako… pa boldovao sam odgovore!
O ostalim brandovima necu da pricam jer Gorcin Stojanovic (koga izuzetno volim da citam) pise svake nedelje o igrama Xavia i ostalih a ovdasnji starci nas peglaju Dzajinim bravurama. U sportovima koji se igraju “rukom” smo prosli ko bosi po trnju jer su davno ti sportovi prestali da se igraju ovde i presli s one strane granice – Danska i Spanija za rukomet a Italija za odbojku.
Naravno da je razlog sto su i drugi naucili da igraju…pa boze..Gajic, Ivanovic, Jovanovic su samo neka prezimena na IĆ koja su prenela svoje znanje dalje a ovde ostavili neuke momke kojima su menadzeri pojeli posao.
Ja sam ljubitelj ajvara i rakije bas kao i vi i srcem idem da ih branim bas kao i vi, ali sta imamo od toga kad ukus postaje sve losiji a mi to necemo da prihvatimo???
Bojim se da cu sve cesce preslusavati pesmu ciji naslov najbolje opisuje poentu ovog txta i da cemo sve cesce voditi prazne razgovore o domaćim brandovima!!!
Ne preostaje mi nista drugo no - Srecna sportska 2012.
http://www.youtube.com/watch?v=s9uB8rgq0tI
I sad smo negde na pola, ceka nas hladna zima pre pocetka prolecnog raspleta sa jasnim epilogom: Opet cemo biti nesrecni i tuzni, opet cemo kukati kako talenti napustaju zemlju, opet cemo se baviti retorikom iako nam slabo ide...
Dva domaca branda rakija (kosarka) i ajvar (vaterpolo) ce nas malo obradovati i Srpski cemo se nasladiti mazajuci na hleb jedan i ispijajuci drugi da nam pomuti um od surove realnosti.
To najbolje umemo da radimo, uzivamo u onome sto nam je ostalo ne razmisljajuci o onome sto smo izgubili.
Danas kao veliki Grobar se sladim rezultatima svoje ekipe u svakom segmentu a u isto vreme se preispitujem da li je to zbog toga sto previse konzumiram dva domaca branda odbijajuci da prihvatim da je to bezanje od stvarnosti. Prvi brand smo evidentno ispustili iz ruku jer fabrika koja je pravila najbolju sljivu danas sluzi da ugosti Samanthu Fox, a izgleda da jedina dva grada gde ne uspeva paprika prave najbolji Ajvar – Bg i NS.
Sipao sam sebi jednu pravu Cacanku i popio je. Stara je 35 godina, mat crna od suvih sljiva koje su deo bureta i pitam se da li ce se ponovo pojaviti neki biser u mojoj casi kao sto je to bio Zeljko Obradovic svojevremeno?
Mislim da nece i da mnoge boli uvo.
Optereceni smo da budemo deo Evropske sile a ponuda nam je sve slabija.
Pravimo raznorazna cuda i to nas drzi u konstantnoj neizvesnosti ali dokle? Imamo samo jednu etiketu koja moze ravnopravno da bude na rafovima evropskih marketa i da dva najveca branda u svetu (Barsa i Real) vole da se nadmecu s njim – Partizan
Mozda me vise od svega brine da stariji koji su pravili najbolji kvalitet polako odlaze na drugi svet i u nasledje ostavljaju znanje ali ne i adekvatne naslednike.
Tepic, Tripkovic i Velickovic su poslednji otisli da predstavljaju zemlju – smtarali smo ih novim Bodirogom, Danilovicem, treci je igrac za sebe, dolaze iz tri Srpska sportska centra a za Evropsku kosarku oni su niko i nista! Ima tome vec tri godine a jel moze neko da nabroji sva tri tima gde igraju???
Filipovic nas drzi u zivotu! Pokazuje da je Kurtovska paprika i dalje najbolja za Ajvar ali posle proslogodisnjeg uspeha Partizana ove godine bazen ima hladniju vodu pa je ponavljanje uspeha misaona imenica.
Zasto je tako… pa boldovao sam odgovore!
O ostalim brandovima necu da pricam jer Gorcin Stojanovic (koga izuzetno volim da citam) pise svake nedelje o igrama Xavia i ostalih a ovdasnji starci nas peglaju Dzajinim bravurama. U sportovima koji se igraju “rukom” smo prosli ko bosi po trnju jer su davno ti sportovi prestali da se igraju ovde i presli s one strane granice – Danska i Spanija za rukomet a Italija za odbojku.
Naravno da je razlog sto su i drugi naucili da igraju…pa boze..Gajic, Ivanovic, Jovanovic su samo neka prezimena na IĆ koja su prenela svoje znanje dalje a ovde ostavili neuke momke kojima su menadzeri pojeli posao.
Ja sam ljubitelj ajvara i rakije bas kao i vi i srcem idem da ih branim bas kao i vi, ali sta imamo od toga kad ukus postaje sve losiji a mi to necemo da prihvatimo???
Bojim se da cu sve cesce preslusavati pesmu ciji naslov najbolje opisuje poentu ovog txta i da cemo sve cesce voditi prazne razgovore o domaćim brandovima!!!
Ne preostaje mi nista drugo no - Srecna sportska 2012.
http://www.youtube.com/watch?v=s9uB8rgq0tI
No comments:
Post a Comment